La Negra

      Nema komentara na La Negra

Ona nosi muziku u krvi. Sa šest godina je bila poznata širom Kordobe svuda gde se mogao čuti flamenko, sa 15 godina u čitavoj Andaluziji, a sa 25 je imala čast da gostuje na koncertima nekih od najuveženijih umetnika.

Amparo Velasko, La Negra, je umetnica rođena u Alikanteu, u Španiji, gde je i odrasla. U mladosti je putovala kroz Brazil, Meksiko i Severnu Ameriku. Ovo putovanje je, bez sumnje, bilo presudno za njeno buduće stvaralaštvo. Na svom prvom albumu, La negra, (Casa Limón, 2006) sarađivala je sa Havijerom Limonom i postavila temelje svom nežnom i elegantnom razumevanju flamenka. Uz upliv džeza, tanga, pa čak i brazilske muzike, ovaj debitantski album je sve iznenadio svojom neobičnom toplinom i laganim soulom. Na njemu je zablistala osobenim, slomljenim glasom, odskočivši od ostalih umetnika u zemlji. To je bio prvi talas kojim je započela njena tiha muzička revolucija.

Vraća se u studio 2011. godine i snima svoj drugi album, u saradnji sa Huanom Fernandesom. Huan, popularni El Panky, na ovom albumu učestvovao je kao producent, kompozitor i gitarista. Pridružuje im se i Fernando Vakas, iz muzičke kuće Eureka, kao koproducent i kompizitor. Zajedno, njih troje rade na albumu La que nunca (El Volcán Música, 2012), kojim ponovo stvaraju ciganski zvuk La Negre. Rezultat je pop-fuzija koja reinterpretira muzičke žanrove poput flamenka, džeza ili psihodelije, uz sofisticiran zvuk koji prati najnovije muzičke tendencije. To pokazuje i prvi singl, La que nunca, u kojem na autentičan i prijemčiv način beži od opštih mesta, gde opijajući zvuci gitare prate La Negrin glas.

Raznovrsnost zvuka koja dominira kroz svih 13 pesama na albumu poslužila je kao savršena zvučna podloga za pažljivo pisane tekstove pesama. Kroz njih, La Negra nam u prvom licu priča o Jukeli (Yukelé). Izmišljeni lik koji nema pol, abstraktan, simboličan i univerzalan, kreće na putovanje sa juga, ka najrazvijenijim zemljama. Očekuje ga gorko-slatki kraj, budući da po dolasku otkriva da ono što ga je tamo dočekalo nije to što je želeo. Shvata da je najbolje rešenje vratiti se korenima: jedina opcija kojom se može povratiti sreća.

La Negra „Yukelé“

Upravo je pesma Jukele jedno od najboljih ostvarenja na albumu. Pravi muzički dragulj zarazne melodije na kome su sarađivali Hau Gelb i Reno Letan, francuski producent koji je radio sa mnogim autorima kao što su Manu Ćao, Džejn Birkin i Amadu i Marijan. Među vrednim ostvarenjima svakako je i La costurera koja sadrži sempl izvora koji odražava akvatični karakter ovog albuma i koji se preliva kroz celu kompoziciju. U nekim trenucima, sam glas i telo muzičara služe kao instrument, kao na primer u maštovitoj numeri Celos ili u instrumentalu Gallina en medio del llano, koji La Negru približava stilu Fele Kutija. Na ovom albumu svestranost La Negrinog glasa vodi je kroz njoj ne toliko bliske stilove, kao što je na primer obrada francuske šansone Black Trombone, Serža Gensbura.

Na albumu La que nunca sarađivali su već pomenuti Hau Gelb (klavijaturista), Toger Lund, Lin Kortes, Kilema (kontrabas) i Isabel Vida i Fernanda Karmona kao pratnja na gitari, uz odabrane afričke muzičare iz Obale Slonovače, koji su doprineli svestranom i impresivnom zvuku. Album je snimljen za godinu dana u studiju Eureka, a masterizovao ga je Mandi Parnel u studiju Black Salloon.

La Negra će 19. juna održati koncert u Bitef Art Cafe-u, u Beogradu, a svi članovi Društva Hispanista će dobiti popust na karte za sebe i osobu koju povedu na koncert.

Izvor: Institut Servantes u Beogradu (biografija uz muzičko izdanje albuma La que nunca)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *