Novogodišnji i božićni praznici u hispanskim zemljama

Deo onoga što ?ini novogodišnje ?arolije su simboli kao što su vatromet, jelka, ukrasi, ogromne koli?ine hrane, porodi?no okupljanje… Ali koji su to obi?aji po kojima se zemlje španskog govornog podru?ja razlikuju od drugih?

U ovim zemljama prazni?ni duh se ose?a ve? od po?etka decembra i traje sve do praznika Sveta tri kralja (Los Reyes Magos), to jest, do 6. januara. U Gvatemali prazni?ni period kre?e od 7. decembra, kada se obeležava Spaljivanje ?avola (La quema del Diablo), pri ?emu se bacaju i spaljuju stare istrošene stvari.

U Meksiku obeležavanje praznika po?inje sa Las Posadas, obi?ajem koji se praktikuje od 16. do 24. decembra. Posada predstavlja rekreaciju Marijinog i Josifovog traženja kona?išta devet dana pre ro?enja Isusa.

Praznik Las posadas u Meksiku

La Novena de Aguinaldos obeležava se u VenecueliKolumbiji Ekvadoru i odgovara istom vremenskom periodu kao Las posadas. Ova tradicija predstavlja doga?aj društvenog karaktera gde se porodica i prijatelji okupljaju, zajedni?ki se mole i pevaju villancicos – boži?ne pesmice. La novena se tako?e obeležava u crkvi gde se organizuju Misas de Aguinaldos, a ono što je osobeno za Karakas je da za vreme prazni?nog perioda ljudi dolaze na jutarnju misu u rošulama. U Španiji sve kre?e Boži?nom lutrijom (El Gordo de la Navidad) koja se izvla?i 22. decembra i koja postoji od 1812. godine, a važi za jednu od najve?ih svetskih lutrija.

Boži? – La Navidad

Jedan od glavnih elemenata dekoracije nije jelka, ve? prikaz ro?enja, poznat kao belén, pesebre ili nacimiento. Boži? predstavlja pre svega praznik koji se slavi u okruženju porodice. Na ve?e uo?i Boži?a, Nochebuena, organizuje se ve?era koja se razlikuje u zavisnosti od zemlje, njene klime i tradicije. Okuplja se šira porodica, te svako donosi svoje jelo, a u pono? nastupa zdravica sidrom ili šampanjcem (cava) i ?estitanje Boži?a. Sledi veliki vatromet, a u nekim zemljama Latinske Amerike i puštanje papirnih lampi (quemar globos), dok se u Meksiku razbija pinjata. Vernici potom odlaze na misu koja slavi ro?enje Isusovo (La misa de gallo), a mladi ?esto nastavljaju sa proslavom do ranih jutarnjih ?asova.

Kostarikanci posle Boži?a organizuju niz karnevala i proslava, me?u kojima su najpoznatiji el Tope – parada konja i el Festival de la Luz – magi?na no?na parada sa boži?nim sve?icama.

Tipi?ne za Portoriko su parrandas koje se najviše upražnjavaju za Boži? i Sveta tri kralja. Pri izvo?enju  parande grupa ljudi odlazi do svog poznanika da ga „iznenadi” tako što ?e pevati i svirati ispred njegove ku?e. Doma?in, koji prethodno nije bio obavešten o poseti, poziva goste na posluženje, nakon ?ega svi zajedno nastavljaju odlaze?i do ku?e nekog drugog, pri ?emu se grupa stalno pove?ava.

Nova godina – Año Nuevo

Za do?ek Nove Godine uglavnom se okupljaju prijatelji i slavi se van ku?e. U Hondurasu, Ekvadoru i Nikaragvi, nekoliko dana pre Nochevieja, to jest, pre 31. decembra, deca prave veliku lutku koja predstavlja proteklu godinu (Año Viejo). Obuku je u staru ode?u i napune pirotehni?kim sredstvima i ona predstavlja sve loše što se desilo u protekloj godini, te njeno spaljivanje 31. decembra u pono? simboliše brisanje ružnih uspomena. U mnogim zemljama obi?aj je da se u pono? pojedu dvanaest zrna grož?a, po jedno zrno svaki put kada otkuca sat, što simboliše dvanaest sre?nih meseci.

Dekoracija u Madridu za do?ek 2017. godine

U Španiji je najpoznatiji sat na madridskom trgu Puerta del Sol gde se veliki broj ljudi okuplja da do?eka Novu godinu, dok ostali prate odbrojavanje preko nacionalne televizije koja prenosi ovaj spektakl još od 1961. godine.

 Sveta tri kralja – Los Reyes Magos

Ovaj praznik predstavlja dan kada su Sveta tri kralja, Baltasar, Melkior i Gaspar došli da se poklone tek ro?enom Isusu Hristu i da ga darivaju. Iako praznik nastupa šestog januara, najavljuje se ve? petog uli?nim procesijama tokom kojih se okupljenoj deci bacaju slatkiši. Na ovaj dan deca tradicionalno dobijaju poklone, iako ih pod uticajem anglosaksonske kulture roditelji sve više daju za Boži?. Po obi?aju, deca su do 5. januara ve? poslala pisma da uvere Sveta tri kralja da su bili dobri tokom cele godine i da im saopšte šta bi voleli da dobiju za poklon. Uve?e svoju obu?u ostavljaju pored kreveta da bi ih 6. januara zatekli napunjene slatkišima i sitnim igra?kama. Ako tokom godine nisu bili dobri, veruje se da ?e umesto poklona dobiti ugalj, to jest, tamni še?er (carbón dulce). Na ovaj dan se sprema rosca ili roscón de reyes – kola? sa kandiranim vo?em koji simboliše prsten sa rubinima i u kome se nalaze „iznena?enja”, obi?no figurice svetaca ili malog Isusa.

Legenda o Tri sveta kralja

Legenda o Tri sveta kralja

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *