Huan Domingo Peron

      Нема коментара на Huan Domingo Peron

Huan Domingo Peron (Juan Domingo Perón) bio je centralna figura politi?kog života u Argentini tokom druge polovine dvadesetog veka.

Njegov otac je poreklom sa ostrva Sardinija u Italiji, majka mu je bila indijanskog porekla, a Peron je ro?en 8. oktobra 1895. godine u Buenos Ajresu. Zanimljiv podatak je to da je bio daleki ro?ak Horhea Luisa Borhesa. Odgajan je u strogom katoli?kom maniru, a sa 18 godina završio je Nacionalnu vojnu školu sa odli?nim ocenama u boksu i ma?evanju. Ubrzo posle toga priklju?io se vojsci. U tom periodu, upoznao je svoju prvu ženu, u?iteljicu Aureliju Tison kojom se oženio 1929. godine. U?estvovao je u vojnom udaru koji je zbacio tadašnjeg predsednika Ipolita Irigojena sa vlasti 1930. Nakon toga postao je predava? u Srednjoj vojnoj školi, radio je godinu dana u argentinskoj ambasadi u ?ileu i bio je poslat u Italiju i Nema?ku da prisustvuje skupovima fašista i nacista i analizira njihov uspeh. U me?uvremenu, Aurelija je obolela od raka materice i umrla 1938.

Po povratku u Argentinu 1941., kao podrška  Musolinijevom režimu, Peron sa grupom oficira zbacio je Ramona Kastilja sa vlasti i dobio posao u ministarstvu rada. U toku rata, zvani?no je podržavao saveznike, ali je tajno pružao azil nacisti?kim vo?ama koji su posle rata bežali od osude. Nakon rata bio je otpušten i uhapšen od strane vojske. Njegova ljubavnica Eva Duarte je sa njegovim saradnicima okupila veliki broj radnika i izazvala proteste i demonstracije zbog njegovog hapšenja. Vojska nije imala izbora sem da ga oslobodi,a on se par dana kasnije oženio Evom. Postepeno je, svojom veštom politikom i govorima, zadobio simpatije seljaka i radni?ke klase što je dovelo do njegove pobede na izborima 1946. godine. Veliku podršku imao je i zahvaljuju?i svojoj ženi Eviti, kako ju je narod zvao. Za 6 godina vladavine nacionalizovao je železnicu, telefon, gas, razvio industriju, stabilizovao uvoz, uveo pravo glasa za žene i obe?ao radnicima brojne povlastice. Njegova politika bila je antiameri?ki i antibritanski orijentisana.

Me?utim, Evitina smrt 1952. godine, ekonomske poteško?e, nezadovoljstvo radnika i isklju?enje iz katoli?ke crkve doprineli su drasti?nom opadanju njegove popularnosti. Zba?en je vojnim udarom s vlasti 1955. i beži u Paragvaj. Odatle se preselio u Madrid 1961. gde je upoznao svoju tre?u ženu Mariju Estelu Martines, poznatiju kasnije kao Izabelita. Za to vreme u Argentini situacija se nije mnogo popravila i pobedom kandidata peronisti?ke partije Ektora Kampore 1973. politi?ka scena se ponovo okre?e Peronu. Pozvan je da se vrati na vlast, i Ektor Kampora podnosi ostavku kako bi bili sazvani novi izbori na kojima Peron pobe?uje sa 61% glasova. Svoju ženu Izabelu postavio je za potpredsednika. Nažalost, Peron nije uspeo da se izbori sa poteško?ama u državi jer je 1. jula slede?e, 1974. godine umro od infarkta u 78. godini.  Sahranjen je u Buenos Ajresu, a 1987. je njegov grob oskrnavljen kada su Peronove šake ise?ene motornom testerom i za njih tražen otkup u vrednosti od 8 miliona dolara. Slu?aj je ostao nerazjašnjen, ali zato 2006. su njegovi ostaci premešteni u mauzolej koji je kasnije pretvoren u muzej u Buenos Ajresu gde su i danas.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *