Obeležavanje 26 godina od smrti Horhe Luis Borhesa

Horhe Luis Borhes (24.8.1899 – 14.6.1986) bio je argentinski pesnik, pripoveda? i esejista. Budu?i da je rastao u intelektualno osveš?enoj porodici, ve? kao veoma mali on po?inje svoj književni razvoj usled konstantnog kontakta sa knjigom. S obzirom na to da mu je baka sa o?eve strane bila Engleskinja, on odrasta kao bilingvalno dete govore?i uporedo i španski i engleski jezik. Govorio je i francuski, koji je nau?io kada se njegova porodica preselila u Švajcarsku zbog slabljenja vida njegovog oca, koje ?e i Borhesa zadesiti.  Ostaju u Švajcarskoj zbog rata i tek se 1921. vra?aju u Argentinu.

Na Borhesa uti?u ekpresionisti svojom pobunom protiv besmislenosti rata, te su njegove prve pesme napisane u ?ast Oktobarske revolucije, ali ih nije objavio. Prva zbirka pesama koju objavljuje je Oduševljenje Buenos Ajresom 1923. Godine 1938. doživljava nesre?an slu?aj posle kojega po?inje da mu se pogoršava vid. Imao je ?vrsta politi?ka uverenja koja su  za vreme Huan Domingo Peronove diktature (1941-1955) dovodile do toga da je njegova porodica bila proganjana. Nakon oko?anja njegove vladavine, Borhes postaje direktor Nacionalne biblioteke. Me?utim, kada se Peron vratio iz egzila i ponovo bio izabran za predsednika 1973. godine, Borhes napušta mesto direktora zbog stavova koji se protive njegovoj politici.

Koliko je voleo književnost, pokazuje i njegova fascinacija bibliotekama. Njegov otac je imao biblioteku koja je sadržala veliki fond knjiga pored španskog i na engleskom i francuskom. Za mladog Borhesa, mašta je mnogo važnija od stvarnog sveta.  U svojim autobiografiskim esejima on kaže: Kada bih morao da istaknem klju?ni momenat moga života, rekao bih da je to bilioteka moga oca. (Si tuviera que señalar el hecho capital de mi vidadiría la biblioteca de mi padre). Tako?e je bio mišljenja da ?oveka ne ?ini ono što je napisao, ve? ono što je pro?itao. (Uno no es que ha escrito sino que ha leído)

Prvi Borhesovi književni pokušaji po?inju još u sedmoj godini u vidu prerada poznatih dela kao što su Don Kihot i delovi gr?ke mitologije.  Sa devet godina, on prevodi Sre?nog princa, zbirku pripovedaka Oskara Vajlda i objavljuje je u lokalnim novinama. Sa dvanaest godina, ve? je ?itao Šeksipirova dela u originalu.

Njegova književnost u velikom delu predstavlja mešanje fantastike i realnosti. ?este teme su mu beskona?nost, priroda vremena, kao i motivi lavirinta i ogledala, kojih se i plašio. Kada je oslepeo, smatrao je to kao svoju prednost. O svom slepilu je govorio kao o vratima ka svojem unutrašnjem svetu. Smatrao je kako se ranije spoljašnji svet sputavao njegovu maštu i kako je svoj kona?an i zreo izraz prošao zahvaljuju?i slepilu. Majka je vodila ra?una o njemu sve dok se nije oženio svojom dugogodišnjom saradnicom i sekretaricom Marijom Kodamom. Njihov brak je bio osu?ivan od strane javnosti jer je ona bila mla?a od njega 38 godina.

Borhes u svetu postaje poznat posle dobijanja Me?unarodne književne nagrade izdava?a koju je delio sa Beketom 1961. godine. Dobijao je mnoge prestižne nagrade, izme?u ostalih i nagradu Servantes, ali nikada nije dobio Nobelovu nagradu za književnost iako ju je, po mišljenju mnogih, zaslužio.

Njegova najpoznatija dela su zbirke Alef, Izmišljene pri?e, Univerzalna istorija beš?aš?a, Peš?ana knjiga, Oduševljenje Buenos Ajresom, Pohvala tami, Zaverenici. Borhes ?e biti upam?en kao jedan od najve?ih majstora književnosti i njegov magi?ni pristup pisanju, osigurao je da ?e Borhes uvek iznova biti oživljavan.


Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *